Obustavljanje administrativnih zabrana na zarade zaposlenih koji koriste moratorijum u otplati kredita i lizinga

Odlukama Narodne banke Srbije propisan je moratorijum (zastoj) u otplati obaveza po osnovu kredita i finansijskog lizinga. Suština je da tokom trajanja moratorijuma (najmanje 90 dana) dužnik ne plaća rate koje bi inače dospele tokom tog perioda. Nakon prestanka moratorijuma dužnik nastavlja da otplaćuje kredit ili lizing, čime se period otplate faktički produžava za tri meseca. Ipak, moratorijum ima svoju cenu (obračunava se interkalarna kamata za period zastoja), pa dužnici svakako mogu da odbiju moratorijum. 

Ukoliko se otplata duga realizuje preko trajnog naloga koji je dužnik dao banci, prema instrukciji NBS banke i davaoci lizinga dužni su da obustave isplate po trajnim nalozima. U tom smislu, dužnik koji svoje rate kredita ili lizinga otplaćuje na osnovu trajnog naloga, a ne želi da se takav način otplate obustavi tokom trajanja vanrednog stanja, trebalo bi banku da obavesti o odbijanju ponude. U suprotnom, moratorijum će svakako biti primenjen, jer će isplate po trajnom nalogu biti obustavljene.

Slično je i sa administrativnim zabranama. Prema nezvaničnim stavovima NBS, ako je dužnik lice za koga se otplata kredita ili lizinga vrši preko administrativne zabrane na zaradi kod poslodavca, poslodavac treba da obustavi zabranu, a ukoliko je to lice odbilo moratorijum, kreditor o tome obaveštava poslodavca, kako se ne bi obustavilo plaćanje. Takođe, ukoliko je moratorijum odbio korisnik penzije, kod koga se isplata po osnovu duga vrši putem administrativne zabrane, kreditor o tome treba da obavesti Republički fond za PIO – kako se ne bi obustavilo plaćanje.

U međuvremenu, NBS je na svom sajtu objavila novi dokument: Zastoj u otplati kreditnih obaveza - objašnjenje. 

Detaljna objašnjenja o poreskim, računovodstvenim i drugim aspektima moratorijuma pripremili smo za časopis Porezi i računovodstvo broj 04/20.