Narodna banka Srbije donela je odluke o zastoju u otplati obaveza po osnovu kredita i lizinga (moratorijum)

Na sednici Izvršnog odbora Narodne banke Srbije, održanoj 17. marta 2020. godine, donete su dve odluke, i to: 

1) Odluka o privremenim merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema; 

2) Odluka o privremenim merama za davaoce lizinga u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema. 

Odluke su objavljene u Službenom glasniku RS broj 33/20, od 17. marta, a stupaju na snagu narednog dana od dana objavljivanja tj. 18. marta 2020. godine.

Suština odluka je propisivanje zastoja u otplati obaveza dužnika (moratorijum): primalaca kredita i korisnika (primaoca) lizinga. Odluke su sadržinski iste, samo što se prva odnosi na banke, a druga na lizing kompanije. 

Banke i davaoci lizinga dužni su da dužnicima (fizičkim licima, poljoprivrednicima, preduzetnicima i privrednim društvima), odnosno primaocima lizinga ponude zastoj u otplati obaveza (moratorijum) u roku od tri dana od dana stupanja na snagu ove odluke, što znači najkasnije do 21. marta (subota), odnosno do 23. marta (ponedeljak). 

Obaveštenje o ponudi, banke i davaoci lizinga objavljuju na svojoj internet prezentaciji, čime se smatra da je ponuda dostavljena svim dužnicima, odnosno primaocima lizinga. Ako dužnik, odnosno primalac lizinga u roku od 10 dana od dana objavljivanja obaveštenja ne odbije ponudu, smatraće se da je tu ponudu prihvatio. Moratorijum proizvodi pravno dejstvo istekom navedenog roka od 10 dana.   

Dakle, dužnici i primaoci lizinga koji žele da prihvate zastoj u otplati duga, ne moraju da preduzimaju bilo koju radnju (npr. u vidu obaveštavanje banke, zaključivanja sporazuma i sl.), već je dovoljno da protekne period od 10 dana od dana objave ponude na sajtu banke, odnosno lizing kuće. Međutim, nesporno je da dužnici koji nemaju problem sa otplatom duga, što znači da im moratorijum nije od značaja, svakako nisu sprečeni da izmiruju svoje obaveze, nezavisno od toga da li su ponudu formalno odbili dostavljanjem obaveštenja. 

Prema našem shvatanju, zastoj u otplati obaveza tokom trajanja vanrednog stanja ne znači da će njegovim prestankom odjednom dospeti rate koje nisu plaćene tokom trajanja moratorijuma. Suština je da se praktično produžava rok dospeća duga, pa će rata koja je trebalo da bude plaćena npr. u martu dospeti po prestanku pravnog dejstva moratorijuma. Mesec dana nakon toga dospeva rata za april itd. 

Propisano je da moratorijum ne može da bude kraći od 90 dana, odnosno od trajanja vanrednog stanja koje je uvedeno zbog pandemije. 

Tokom trajanja vanrednog stanja banka i davalac lizinga ne obračunavaju zateznu kamatu na dospelo a neizmireno potraživanje i ne pokreću postupak izvršenja, kao ni postupak prinudne naplate, odnosno ne preduzimaju druge pravne radnje u cilju naplate potraživanja. Takođe, banka i davalac lizinga od dužnika i korisnika lizinga ne mogu zahtevati naknadu bilo kojih troškova u vezi sa preduzimanjem mera i aktivnosti u skladu sa ovim odlukama.

Banka i davalac lizinga mogu dužnicima i korisnicima lizinga ponuditi i druge olakšice u vezi sa otplatom potraživanja. 

Više detalja o novim odlukama na www.porezionline.rs.