31. 10. 2018.
Nakon statusnih promena, što je bila tema prethodnog broja časopisa, kao temu ovog broja pripremili smo povezanu problematiku – transakcije udelima u društvu s ograničenom odgovornošću. Reč je o vrlo čestoj transakciji u kojoj mogu učestvovati različita lica (pravna, fizička, rezidenti, nerezidenti, povezana ili nepovezana), pa u svakom konkretnom slučaju treba sagledati poreske implikacije. Obuhvatili smo i specifičan slučaj otkupa/sticanja sopstvenog udela sa kritičkim osvrtom na iskonstruisani model poreske evazije koji se zasniva na otkupu sopstvenog udela kao simulovanom pravnom poslu, dok je disimulovani pravni posao isplata dobiti.
30. 10. 2018.
Ministar finansija doneo je Rešenje o utvrđivanju prevoda Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica (MSFI za MSP). Izmenjeni MSFI za MSP počeće da se primenjuje od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na dan 31. decembra 2019. godine. Pravna lica mogu primeniti MSFI za MSP i prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja na dan 31. decembra 2018. godine (uz obelodanjivanje odgovarajućih informacija u Napomenama uz finansijske izveštaje).
8. 10. 2018.
Na sajtu Poreske uprave objavljeno je nekoliko pitanja i odgovora u vezi sa obavezom dostavljanja podataka o skladišnim i drugim poslovnim prostorijama. U odnosu na dosadašnje usmene stavove Poreske uprave, skrećemo pažnju na to da je sada navedeno da se podaci mogu dostaviti i u pisanom obliku. Ovakav stav rezultat je našeg teksta koji smo objavili u časopisu Porezi i računovodstvo broj 9/18, str. 14, u kojem smo ukazali da je Poreska uprava neosnovano objavila Obrazac PEP-IPJ i nametnula obavezu dostavljanja podataka isključivo u elektronskoj formi. Takođe, treba imati u vidu da je opredeljen stav prema kojem ne treba dostavljati podatke o otvorenim prostorima, već samo o prostorijama u smislu zatvorenog prostora. Inače, nije jasno šta je osnov tumačenja prema kojem obveznik treba da dostavi samo podatke o poslovnim prostorijama u kojima se obavlja pretežna delatnost, što navodi na zaključak da o prostorijama u kojima se obavljaju ostale delatnosti ne treba prijavljivati.
30. 9. 2018.
Kao rezultat praktičnog iskustva u razmatranju poreskih i računovodstvenih implikacija statusnih promena, za ovaj broj časopisa priredili smo čak 14 zasebnih tekstova u vezi sa skoro svim aspektima statusnih promena (pravni, poreski, računovodstveni, radnopravni, fiskalne kase i dr.). Pritom, nismo imali ambiciju da u časopisu objasnimo sve moguće slučajeve koji mogu nastati u praksi, već nam je namera bila da objasnimo suštinu. Posmatrano sa računovodstvenog aspekta, analizirali smo dve najčešće vrste statusnih promena: izdvajanje uz osnivanje i pripajanje. S druge strane, tekstovi koji se tiču poreskih implikacija podjednako su primenljivi na sve vrste statusnih promena. Inače, postoje četiri osnovne vrste statusnih promena: pripajanje, spajanje, podela i izdvajanje, s tim da poslednje dve imaju nekoliko podvrsta, pa se može reći da ukupno ima osam modela statusnih promena.
18. 9. 2018.
U slučaju isporuke baze podataka kakva je npr. pravna baza tj. baza propisa, kakvih ima na tržištu, čije korišćenje se ugovara za određeni vremenski period tokom kojeg se ta baza ažurira, a koja nema karakter monografske ili serijske publikacije u smislu člana 23. stav 2. tačka 9) Zakona o PDV-u, ne može se primeniti posebna stopa PDV-a od 10%, već je obveznik koji vrši promet te usluge dužan da PDV obračunava po stopi od 20%.