Objavljen je časopis Porezi i računovodstvo broj 9/21 (tema broja: Vreme prometa dobara koja se ugrađuju)

Časopis Porezi i računovodstvo broj 9/21 dostupan je u aplikaciji Porezi Online od 27. avgusta, dok pretplatnici štampanog izdanja mogu da ga očekuju od ponedeljka 30. avgusta 2021. godine.

U novom broju časopisa (na 160 strana) objavili smo: 

1. 15 tekstova, 
2. 18 poreskih kratkih tema,
3. 39 mišljenja Ministarstva finansija i 
4. novi PKT strip.  

Sezona odmora je pri kraju, pa se treba vratiti u radnu formu. Tokom leta uglavnom nije bilo novih propisa, ali približava se početak primene onih koji su doneti ranije, sa odloženom primenom. Reč je o propisima iz oblasti elektronskog fakturisanja i fiskalizacije. Povodom donošenja podzakonskih akata iz ovih, donekle međusobno povezanih oblasti, zakazali smo trening (17. septembra) na kojem ćemo ukazati na aktuelna pitanja iz obe oblasti, jer treba se blagovremeno pripremiti za njihovu primenu od 1. januara 2022. godine.

Kao temu broja izdvojili smo pravila određivanja vremena prometa dobara koja dobavljač otprema na mesto ugradnje, a zatim ih svojim resursima ili angažovanjem podizvođača ugrađuje. Imajući u vidu da se dva momenta: isporuka i ugradnja (montaža) dobra, po pravilu razlikuju, kod učesnika u transakciji postoji tendencija da se ovaj jedinstveni promet u smislu Zakona o PDV-u deli na dva zasebna prometa, i tom prilikom se izdaju dva računa, što je pogrešno. Ovakav promet dobara nastaje momentom ugradnje, a sva eventualna plaćanja pre toga (npr. povodom otpremanja dobra na gradilište) imaju karakter avansa. Posebno interesantni slučajevi jesu oni kod kojih se dobro uvozi iz inostranstva i ugrađuje u Srbiji, kao i obratno – slučaj kada se dobro izvozi iz Srbije i ugrađuje u inostranstvu, što smo objasnili u zasebnom tekstu.

Povodom aktuelnosti iz oblasti PDV-a zakazali smo trening 21. septembra, na kojem ćemo se baviti specifičnim i spornim pitanjima.

U oblasti ličnih primanja još jednom smo dali osvrt na sporno pitanje poreskog tretmana uzimanja iz imovine društva, odnosno prenosa te imovine bez naknade osnivačima koji su ujedno i zaposleni u svom društvu. Naime, u nedavno izdatom mišljenju Ministarstva finansija opredeljen je stav prema kojem se takav prenos (npr. udela) bez naknade, bezuslovno smatra zaradom zaposlenog osnivača, umesto njegovim prihodom od kapitala. Takav stav je u većini slučajeva besmislen i pogrešan jer izvesno je da član društva nije sebi preneo udeo bez naknade zato što je zaposlen u svom društvu, već zato što je osnivač, pa takvo primanje suštinski može imati samo karakter prihoda od kapitala a ne prihoda od zarade. Pritom, u tekstu smo razmatrali mogućnost primene poreskog oslobođenja od poreza na zarade u slučaju primene pristupa da uzimanje imovine ima karakter zarade.

O navedenim i drugim specifičnostima u oblasti ličnih primanja osnivača i zaposlenih biće reči na predstojećem treningu koji se održava 24. septembra.

Pažnju čitalaca verovatno će privući i tekstovi o deset najčešćih pitanja u vezi sa doprinosima osnivača, odnosno naknadama za rad direktora (zakonskog zastupnika). Po istom principu nastavićemo i u narednim brojevima – slede tekstovi o najčešćim pitanjima iz različitih oblasti.

Inače, imajući u vidu da se epidemiološka situacija pogoršava, izvesno je da još uvek nije vreme za okupljanja i održavanja treninga uživo, pa nastavljamo sa online predavanjima. Prijavite se!

PRIJAVA ZA TRENINGE