Novo mišljenje MF o izdavanju fiskalnih računa i pravu na odbitak prethodnog poreza po osnovu usluge pozicioniranja u maloprodajnom objektu

O spornom mišljenju MF, prema kojem po osnovu prometa usluge pozicioniranja robe u maloprodajnim objektima, navodno postoji obaveza izdavanja fiskalnih računa umesto elektronske fakture ili klasičnog računa u smislu člana 42. Zakona o PDV-u, pisali smo u časopisu Porezi i računovodstvo broj 8/22, str. 5, kao i u vesti od 30. jula ove godine.   

U međuvremenu, Privredna komora Srbije (PKS) obratila se MF novim zahtevom za mišljenje, kojim je verovatno ukazano na brojne probleme sa kojima se privredni subjekti susreću nakon izdavanja spornog mišljenja. MF je kao odgovor na taj zahtev izdalo Mišljenje broj: 011-00-762/2022-04, od 23. 8. 2022. godine.

U novom mišljenju, MF u svom "introvertnom" stilu navodi da su propisi koji uređuju obavezu izdavanja fiskalnih računa po osnovu usluge pozicioniranja u maloprodajnom objektu "potpuno jasni i nedvosmisleni". Ako je to zaista tako, pitanje je kako nijednom obvezniku - pre izdavanja spornog mišljenja MF - nije bilo jasno da treba da izdaje fiskalne račune za navedenu uslugu, jer ih niko nije ni izdavao. Propisi bi prvenstveno trebalo da budu jasni onima kojima su namenjeni, što ovde ipak nije slučaj. 

Ipak, MF ističe da će sve što je navedeno u zahtevu PKS razmotriti kao inicijativu za izmenu propisa iz oblasti fiskalizacije prilikom prve naredne izmene ovih propisa.

U novom Mišljenju, osim što je potvrdilo svoj (pogrešan) stav o obavezi izdavanja fiskalnih računa, MF sada nastoji da ublaži štetu i opredeljuje nekoliko stavova u vezi sa izdavanjem računa i pravom na odbitak prethodnog poreza koji su u takvim okolnostima povoljni za obveznike. 

Naime, kao što smo već pisali u pomenutom časopisu, umesto izdavanja više desetina fiskalnih računa, tj. po jedan fiskalni račun za svaki maloprodajni objekat, moguće je izdavanje samo jednog fiskalnog računa za promet usluge pozicioniranja istom klijentu, nezavisno od toga što se ta usluga pruža u više različitih maloprodajnih objekata.

Druga stvar je da obveznik PDV-a (primalac usluge i računa) ima pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa Zakonom o PDV-u, nezavisno od toga da li je dobio fiskalni ili klasičan račun u smislu člana 42. Zakona o PDV-u. 

U novom mišljenju, MF se bavi i načinom utvrđivanja osnovice za PDV, odnosno naknade, u slučaju kada u trenutku evidentiranja prometa preko elektronskog fiskalnog uređaja obvezniku fiskalizacije nije poznata tačna vrednost pružene usluge. Tada se evidentira procenjeni iznos, a naknadno se vrši korekcija već evidentiranog prometa u skladu sa propisima o fiskalizaciji.