I nakon 1. 1. 2020, vanredni finansijski izveštaj u postupku statusne promene sastavlja samo društvo koje prestaje da postoji (Mišljenje MF izdato na zahtev PKT-a)

Poreska kancelarija Tatić nedavno se obratila Ministarstvu finansija (MF) zahtevom za mišljenje o obveznicima sastavljanja vanrednih finansijskih izveštaja u postupku statusne promene. Povod za to bilo je naše saznanje da je Agencija za privredne registre (u nastavku: Agencija), u uslovima primene starog Zakona o računovodstvu, od učesnika u statusnoj promeni izdvajanje uz osnivanje (neosnovano) zahtevala dostavljanje vanrednog finansijskog izveštaja (od društva prenosioca) iako u toj statusnoj promeni društvo iz kojeg se izdvaja imovina nastavlja da postoji.

Istovremeno, inicirali smo stav MF o tome da i u uslovima primene novog Zakona o računovodstvu, društvo koje nastavlja da postoji nakon statusne promene nema obavezu sastavljanja i dostavljanja vanrednog finansijskog izveštaja. 

1. NEPOSTOJANJE OBAVEZE SASTAVLJANJA VANREDNOG FINANSIJSKOG IZVEŠTAJA PREMA STAROM ZAKONU O RAČUNOVODSTVU (do kraja 2019)

MF se tokom 2015. godine (Mišljenje MF broj broj 011–00–592/2015–16 od 11. 6. 2015) izjasnilo o tome da društvo koje učestvuje u statusnoj promeni ali nastavlja da postoji i nakon statusne promene, nije obveznik sastavljanja vanrednog finansijskog izveštaja. Drugim rečima, obavezu sastavljanja vanrednog finansijskog izveštaja u slučaju statusne promene ima samo društvo koje prestaje da postoji. Ovo mišljenje konkretno se odnosilo na statusnu promenu pripajanje (jer se zahtev odnosio na tu statusnu promenu), ali trebalo je svima da bude jasno da se shodno primenjuje i na sve ostale statusne promene. Međutim, prema saznanjima do kojih smo došli krajem prošle godine, Agencija je postupala kao da se ovo Mišljenje MF može primeniti samo na slučaj statusne promene pripajanje, što je bilo apsurdno.

Kako bismo obveznicima i Agenciji stavili do znanja da je navedeni pristup bio neosnovan, obratili smo se MF zahtevom za mišljenje. MF je povodom našeg zahteva izdalo Mišljenje broj 011-00-00015/2020-16 od 17. januara 2020. godine, iz kojeg citiramo izvod: 

"U skladu sa članom 25. stav 4. Starog Zakona, pravno lice dužno je da sastavi vanredne finansijske izveštaje u slučajevima predviđenim ovim zakonom. Međutim, Starim Zakonom nije bilo precizno uređeno na koga se (od učesnika u statusnoj promeni) konkretno misli, pa se postavljalo pitanje da li sva društva treba da sastave vanredni finansijski izveštaj ili samo ono društvo čiji se status menja nakon izvršene statusne promene. S tim u vezi, napominjemo da je Ministarstvo finansija izdalo službeno mišljenje broj: 011-00-592/2015-16 od 11. juna 2015. godine koje se odnosilo (usled tako definisanog zahteva od strane obveznika) na statusnu promenu pripajanje. U tom mišljenju, precizirano je da konkretnu obavezu sastavljanja vanrednog finansijskog izveštaja ima samo društvo koje pripajanjem prestaje da postoji, a ne ono društvo koje nastavlja da postoji. 

Imajući u vidu navedeno, a u vezi sa pitanjem broj 1. iz predmetnog zahteva, mišljenja smo da se isti princip (stav zauzet pomenutim mišljenjem Ministarstva finansija iz 2015. godine) ima shodno primeniti i u slučaju ostalih statusnih promena. Dakle, u konkretnom slučaju (statusna promena izdvajanje), a saglasno odredbama Starog Zakona, smatramo da nije postojala obaveza sastavljanja vanrednog finansijskog izveštaja za društvo deljenik koje nastavlja da postoji." 

2. NEPOSTOJANJE OBAVEZE SASTAVLJANJA VANREDNOG FINANSIJSKOG IZVEŠTAJA PREMA NOVOM ZAKONU O RAČUNOVODSTVU (od 1. januara 2020)

Prema članu 2. stav 1. tačka 8) novog Zakona o računovodstvu, vanredni finansijski izveštaj sastavlja se u slučajevima statusnih promena, i to sa stanjem na dan koji prethodi danu upisa statusne promene. Istovremeno, u okviru definicije vanrednog finansijskog izveštaja propisano je da u slučaju statusne promene pripajanja, vanredni finansijski izveštaj sastavlja pravno lice koje prestaje sa poslovanjem, dok u slučaju statusne promene izdvajanja vanredni finansijski izveštaj sastavlja pravno lice koje u postupku promene izdvaja deo svoje imovine i obaveza, osim ako posebnim zakonom nije drukčije propisano. 

Kao što smo pisali u časopisu Porezi i računovodstvo broj 11/19, str. 14, drugi deo odredbe je sporan, odnosno nije bilo jasno zbog čega je sada propisana besmislena obaveza sastavljanja vanrednog finansijskog izveštaja pravnog lica koje vrši izdvajanje dela svoje imovine i obaveza. Ipak, imajući u vidu da je citiranom odredbom propisano da navedena obaveza sastavljanja vanrednog finansijskog izveštaja postoji, osim ako posebnim zakonom nije drukčije propisano, inicirali smo da MF opredeli stav prema kojem takva obaveza ipak ne postoji shodnom primenom odredaba Zakona o privrednim društvima i Zakona o porezu na dobit pravnih lica.

Naš predlog je uvažen, pa se MF eksplicitno izjasnilo da i od 1. januara 2020. godine, u uslovima primene novog Zakona o računovodstvu, društvo koje nastavlja da postoji u postupku statusne promene (npr. u slučaju izdvajanja) nema obavezu sastavljanja vanrednog finansijskog izveštaja. U nastavku citiramo izvod iz Mišljenja MF. 

"Imajući u vidu gore navedeno, a kako su posebnim zakonima (Zakon o porezu na dobit pravnih lica i Zakon o privrednim društvima) drukčije uređene obaveze učesnika statusnih promena (izdvajanje) u odnosu na odredbu člana 2. tačka 8) Novog Zakona, primenjujući isti princip zauzet stavom Ministarstva finansija iz 2015. godine, mišljenja smo da u konkretnom slučaju društvo koje nastavlja da postoji (nakon statusne promene izdvajanja) nema obavezu sastavljanja vanrednog finansijskog izveštaja, već će sve promene koje su nastale (nakon npr. izdvajanja određene nekretnine ili opreme) svakako biti prikazane u redovnom godišnjem finansijskom izveštaju tog društva." 

Očekujemo da Agencija poštuje navedene stavove i informacije o tome objavi na svom sajtu.