Naknada za neiskorišćeni godišnji odmor ima karakter zarade na koju se plaćaju porez i doprinosi

Pitanje poreskog tretmana naknade za neiskorišćeni godišnji odmor koju poslodavac isplaćuje u slučaju prestanka radnog odnosa bilo je sporno više od dve godine. Naime, postojala su različita tumačenja o tome da li je ta naknada predmet oporezivanja, a ako jeste - da li ima karakter zarade ili drugog prihoda. 

Prema odredbi člana 76. stav 1. Zakona o radu, u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Odredbom člana 76. stav 2. Zakona o radu, propisano je da ova naknada ima karakter naknade štete, s tim da nije precizirano o kakvoj šteti je reč. S druge strane, odredbama člana 105. Zakona o radu, propisano je da se zaradom smatraju sva primanja iz radnog odnosa osim onih koja su navedena u tom članu. Pri tom, među primanjima koja nemaju karakter zarade, nije navedena naknada za neiskorišćeni godišnji odmor iz člana 76. Zakona o radu. 

U skladu sa navedenim, u časopisu Porezi i računovodstvo broj 6/15, str. 93, napisali smo sledeće: "Ako bi se naknada za neiskorišćeni godišnji odmor smatrala oporezivim prihodom, a ne naknadom štete, prema našem mišljenju, to bi bio prihod po osnovu radnog odnosa koji bi se oporezivao prema pravilima koja su propisana za zaradu. Drugim rečima, primanje koje je bez sumnje ostvareno po osnovu radnog odnosa, ne može da se oporezuje kao drugi prihod. Naknada je i ostvarena upravo zbog toga što je zaposleni radio umesto da je koristio godišnji odmor, pa smatramo da nema nikakve logike da se primanje koje je direktno ostvareno po osnovu radnog odnosa oporezuje kao drugi prihod." 

Dakle, mišljenje Poreske kancelarije Tatić oduvek je bilo da navedena naknada nikako ne može da ima karakter drugog prihoda, već da je treba tretirati kao zaradu.

Kako bi se razrešilo ovo pitanje, a pre svega sa ciljem jedinstvenog postupanja obveznika, obratili smo se zahtevom Ministarstvu finansija (zahtev je upućen još pre dve godine - 30. 9. 2014.), na koji smo konačno dobili odgovor. Napominjemo da je odgovor dat nakon usaglašavanja stavova između Ministarstva finansija i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Dakle, Ministarstvo finansija poziva se na mišljenje Ministarstva za rad (koje je dato na zahtev Ministarstva finansija), što znači da ne ostaje nikakav prostor za eventualno drugačije tumačenje. 

Suština Mišljenja Ministarstva finansija i Ministarstva za rad je da novčana naknada za neiskorišćeni godišnji odmor predstavlja primanje zaposlenog koje ima karakter zarade. Na ovo primanje obračunava se i plaća porez na zarade i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, na osnovicu koju čini iznos novčane naknade kao bruto kategorije koja u sebi sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.

Kompletno Mišljenje Ministarstva finansija, sa detaljnim objašnjenjima i osvrtom na način ispravke grešaka u obračunu javnih prihoda od strane obveznika koji su (pogrešnim savetima) eventualno dovedeni u zabludu i prilikom isplate primenili poreski tretman kao da se radi o drugom prihodu, objavićemo u časopisu Porezi i računovodstvo broj 11 koji je u pripremi.